Menu
Zašto mrzim bajke
Share on Viber

Zašto mrzim bajke

AUTOR: Beppa Joseph

Zašto mislim da su bajke zlo?

Pa zato što nam daju predstavu o svetu kakav on nije. Zato što stvaraju pogrešna očekivanja. Zato što rezultiraju razočaranim ljudskim bićima (uglavnom ženskim). Zato što nas navode da verujemo da je smisao života u princu koji će nas spasti od zle veštice/maćehe/vuka i onda sa nama odjahati u beskraj (bez da nas je uopšte pitao da li mi to želimo). Zato što “i živeli su srećno do kraja života” ne postoji.

Moguće je da su bajke imale neku svrhu kada smo bili “sasvim male bibe”, samo ja to ne vidim. Čim sam imala dovoljno godina da se učlanim u seosku biblioteku, zaboravila sam na Diznije, Andersene i Grimove i počela sam da gutam Agatu Kristi, Sidnija Šeldona, Džeki Kolins (ok, možete slobodno da me hejtujete zbog šunda, ali osamdesetih godina prošlog veka tražila se knjiga više). Tu su se stvari dešavale na pravi način, tu se videla prava ljudska priroda, ubistva, prevare, laži, pretvaranja i mnogo su mi bili zanimljiviji zapleti i likovi iz tih romana od unjkavih, mlitavih i bespomoćnih Snežana, Trnoružica i Pepeljuga koje bez glasa pola svog života čekaju da dojaše Princ na belom konju i samo znaju da budu lepe i trepću. Booooorriiing!

Da se razumemo, mislim da bajke jednako štete maloj muškoj deci kao i ženskoj. Njima nabijaju neke nenormalne komplekse spasilaca (zato muškarci uglavnom preferiraju bespomoćne devojčice u odnosu na jake žene, što neke žene jako dobro znaju da iskoriste) i sakrivaju od njih činjenicu da ispod svih tih mirišljavih krinolina, bujne duge kose i rumenih obraza čuči jedno obično ljudsko biće koje nimalo nije bajkovito, koje kaki, piški, znoji se, tu i tamo prdne, a u PMS-u se pretvara u zmaja koji bljuje vatru u radijusu od xy kilometara oko sebe.

Ja zato svom detetu čitam na primer Alisu u zemlji čudesa (ok, čita joj tata, ali znate šta hoću da kažem :). Tu se dešavaju neke preterano lude situacije, sasvim je očigledno da je sve izmaštano ali Alisa je jedna nenadjebiva junakinja-devojčica koja se u svakoj neočekivanoj zgodi i nezgodi snađe i to na najzabavniji mogući način. Još joj čitamo i Malog princa jer nas on uči o nekim besmislicama ljudskog društva i o tome da svet treba menjati i da ne treba raditi stvari samo zato što je to tako radio neko dvesta godina pre nas. Čitaću joj najviše Vajldovog Srećnog Princa (i druge bajke) jer je to najlepša priča na svetu koja govori o pravim vrednostima i pravoj lepoti ljudskog bića.

Ako joj ne bude dosadno, čitaću joj Ježurku Ježića jer želim da zna da uvek kada joj se nešto loše desi u životu, može da nađe utehu i sigurnost kod kuće.

 

I za kraj, stihovi:

 

Nije mi jasno kako ti ne dosadim
gledaš svako jutro kako iste stvari radim.
Rukama te tražim da vidim dal si u blizini
skupljaš moje sede vlasi po posteljini.

Boli me prostata zato što si koščata
zauzmeš ceo jastuk zato što si glavata
Budim se sa tvojom kosom oko vrata
pola veka braka puna usta tvojih dlaka.

Zvocaš mi što jedem mnogo kasno,
tvrdoglav sam, pa forsiram samo masno.
Dok s prozora gledaš omladinu što se ljubi
mastaš da nam po treći put izađu zubi.

Boli me prostata zato što si koščata
Mažeš mi melem napravljen od opijata.

Dok nam sa gramofona poskakuje rege
mi se gledamo ćutke, vadiš mi staračke pege.

 

Stereobanana

“Melem”

Imaš potrebu da ostaviš komentarčić?



O NAMA
KONTAKT
Sva prava zadržana

Developed by: A&Ž