Menu
Zagrljaj
Share on Viber

Zagrljaj

AUTOR: Jovanka B.

Smiraj dana. Noć. Stojim na prozoru naše gajbe od 40 kvadrata, utočišta od svih dobrih i loših energija ovog dana. Pušim kradom cigaretu od muža (inače ne pušim i smeta mi dim, i svi koji  me znaju, znaju da  izbjegavam zadimljene kafiće u širokom luku)...ali ta cigareta mi baš godi večeras. Gledam u daljinu i vidim dvije siluete u parku. Ljube se. Zagrljaj traje. Zamišljam sudar dvaju parfema, on joj prstima mrsi kosu. Ona uranja u udubljenje na njegovom ramenu. Feromoni magle stvarnost, stvarnost je trenutak koji nema mane. ..Sjećam se da sam i ja tako ronila na dah...

Par minuta poslije... Svatko odlazi prema svom autu. Ona pali golfa. On BMW. Odlaze u različitim pravcima. Pretpostavljam sretni. Svatko u svoju postelju, svoje utočište.  Razmišljam da li ova priča ima završetak koji se zove brak. Pokušavam iscenirati koju godinu poslije:

(Za neke) smiraj dana.. Noć. Dijete plače, ili su zubi ili grčevi. Ona nije kosu oprala danima. Ne spava u komadu  od pet sati mjesecima. On se budi svako jutro izgužvan, spava na kutnoj. Ustaje u 6. Odlazi raditi. Dolazi  kući s posla, čeka ga umorno lice žene i ručak.  Voze jedan auto. Na polici hrpa neplaćenih računa.  Rone na dah pod tušem. Tuširanje traje dok ima tople vode u bojleru (čitaj: tuširanje je jedina prilika biti sam sa sobom).  A parfemi čekaju neke 'posebne prilike'. Stvarnost je trenutak koji ima bezbroj mana.

Pitate se gdje su nestale siluete?  

Ne tražite odgovor. Živite ga :)

Imaš potrebu da ostaviš komentarčić?



O NAMA
KONTAKT
Sva prava zadržana

Developed by: A&Ž